- Koj Tarzan poveke ti se dopagja?
- Ne razbiram…ima samo eden Tarzan (kako dedo mraz, neli) vistinskiot..?:-)
- Maliot (koga e so Cita) ili golemiot (koga se zaljubuva vo Djejn)?
- …… (ne odgovori)
Taa se zbuni…ponekogas I trebase poveke vreme da gi razbere rabotite, ili pak da se ubedi samata sebesi deka toa e toa…
I taka sred nok…ili rano nautro i tekna…poveke go saka maliot Tarzan. Toj e bezgrizen i srekjen, poseben, priroden i vessel, zabaven, naiven…a stom se pojavi zena ete ti problem…pa zaljubuvanje – sto e toa? Kako da se spravi? I potoa se vmesuvaat i drugi likovi i prikaznata dobiva voobicaen tek…ne e posebna. Zatoa go odbra maliot Tarzan.
No, dali imaa izbor voopsto?
Koga se zapocna taa mislese deka e igra , no izgleda deka poleka ja gubese kontrolata. Verojatno i na Tarzan ne mu bese lesno…
I sega sto?
Dali Tarzan I Dzejn treba da se zaedno ili treba sekoj da e srekjen vo svojot svet?
Sunday, July 10, 2011
Tuesday, June 21, 2011
Луна
Мојот прв блог го посветувам на баба ми.
Баба ми Веселинка е родена 1925 година во Прилеп. На 15 години од чисти идеали и против сите (мајкини) молби и укажувања, скришно, една вечер заминала во партизани.
Партизанското име и е Луна (месечина).
Пукнала првата пушка во Прилеп и Куманово. Борбата започнала, нема враќање. Ја фатиле. Лежела во бугарски затвор 2 години...тепање, закани по нејзиниот и животот на домашните, глад, болест...гледала смрт, предавство и откажување, многумина потклекнале...
Но за инает (прилепски), не се предавала и ништо не признала. И издржала до крај.
Доживеа да се формира и изгради слободна и независна македонска држава.
....
Преживеала поплава, земјотрес, смрт на најблиските.
Доживеа да ја симне шофер во градски автобус заради тоа што покажала споменица од '41ва наместо карта.
...
По смртта на мајка ми полека почна да се губи, како да не е присутна...сега можеби и не е свесна дека доживеа да се гради музеј на жртви од комунизмот. И да се запоставуваат и рушат спомениците на соборците. Да ги нарекуваат комуњари!
Сега има полни 86 години. Живее во центар. Таа е мојата инспирација.
За мене таа е жив споменик на непокорот, вистината, искреноста и истрајноста.
А кој е воинот на коњ?
Баба ми Веселинка е родена 1925 година во Прилеп. На 15 години од чисти идеали и против сите (мајкини) молби и укажувања, скришно, една вечер заминала во партизани.
Партизанското име и е Луна (месечина).
Пукнала првата пушка во Прилеп и Куманово. Борбата започнала, нема враќање. Ја фатиле. Лежела во бугарски затвор 2 години...тепање, закани по нејзиниот и животот на домашните, глад, болест...гледала смрт, предавство и откажување, многумина потклекнале...
Но за инает (прилепски), не се предавала и ништо не признала. И издржала до крај.
Доживеа да се формира и изгради слободна и независна македонска држава.
....
Преживеала поплава, земјотрес, смрт на најблиските.
Доживеа да ја симне шофер во градски автобус заради тоа што покажала споменица од '41ва наместо карта.
...
По смртта на мајка ми полека почна да се губи, како да не е присутна...сега можеби и не е свесна дека доживеа да се гради музеј на жртви од комунизмот. И да се запоставуваат и рушат спомениците на соборците. Да ги нарекуваат комуњари!
Сега има полни 86 години. Живее во центар. Таа е мојата инспирација.
За мене таа е жив споменик на непокорот, вистината, искреноста и истрајноста.
А кој е воинот на коњ?
Subscribe to:
Posts (Atom)